Pegi Haris iz Vernona u Teksasu (SAD), udala se za svog dečka Bilija davne 1944. godine.
Uživali su u braku samo šest nedelja, a Bili je tada kao pilot regrutovan u vojsku i poslali su ga u Evropu, kako bi se borio u Normandiji.
„Bili i ja smo bili venčani samo šest nedelja, ali ja sam odlučila da to bude za ceo život“, kaže Pegi.
Otišao je na poziv 17. jul 1944. godine i nikad se nije vratio.
Prvo se vodio kao nestao, a zatim da je živ i da se vraća kući, a onda je njegova supruga dobila pismo da je ubijen i sahranjen.
A onda i novo pismo da je sahranjen na drugom groblju.
A potom i da to uopšte možda i nisu njegovi ostaci.
Meseci su prolazili, a onda se pretvorili u godine, pa potom i u decenije.
„Pisala sam svima i pitala za bilo kakve informacije o mom suprugu.
Poslednji put pisala sam kongresmenu 2005. godine. Dobila sam odgovor da je i dalje nestao“, priseća se Pegi.
Uvidom u vojničku evidenciju njihov rođak ga je konačno pronašao!
Nekoliko vojnika koji su se vodili kako nestali bili su sahranjeni u Francuskoj, u Normandiji. Upravo tu se krio odgovor svih 68 godina.
