Na našim prostorima još uvek traje berba pečuraka, a mnogi su od skupljanja gljiva ovog leta lepo uspeli da zarade.
Ali, ipak da se najkrupniji komad pronalazi onda kad se najmanje nadate dokazuje primer iz novovaroškog sela Božetići, kada je u dvorištu Ćirovića ubrana džinovska gljiva puhara sasvim slučajno ugledana prilikom košenja trava.
Rođak od Dragoljuba je kosio travio i prvo je mislio da je u pitanju osinjak i pozvao je da i on pogleda, a njemu se u prvi mah učinilo da je u pitanju bundeva ali kad su je malo bolje pogledali shvatili su da je u pitanju ogromna pečurka.
U pitanu je gljiva puhara kojih tamo ima dosta, ali su mahom veličine pesnce, ovak ogromnu nikad nisu videli u svom životu.
U njoj ima oko pola metra u prečniku, a obim joj je preko 120 centimentara. Međutim, ona je bila baš laka jestiva je samo dok je mlada i bela, posle toga nije za upotrebu.
Kada sazri njena unutrašnjost je ispunjena belim prahom, koji se još od pre u narovu upotrebljava kao lek za mnoge bolesti.
