Kada je u pitanju davanje imena novorođenčetu u našoj kulturi oduvijek je imalao velikog značaja, jer ime prema verovanju, kao lični znak čovjeka određuje njegovo mesto u univerzumu i društvu, određujući mu dalju sudbinu i život.
Imenom je dijete sticalo status čoveka, a pravila davanja imena zavisila su od tradicije, trenutnih trendova ili posebnih okolnosti u kojima se našla porodica.
Enrolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Ašanin je sada objasnila da se uvek vodilo računa da se neko ime ponavlja u porodici a naročito ako je neko imao dobre osobine.
” Pored toga, gledalo se koji svetac se slavi toga dana kada je dete rođeno ili koji je praznik njemu najbliži, a ukoliko bi u nekoj porodici djeca umirala, davana su neobična imena, sa zaštitnom funkcijom, kako bi se odagnala nečista sila koja odnosi novorođenčad” – rekla je Ašanin.
Tako nastadoše Vuk, Vukan, Vukica i druga imena izvedena od naziva ove gorske zveri, a smatralo se da će dete biti jako, zdravo snažno i glasovito, da će se odupirati nedaćama ukoliko bi nosilo neko od blagoslovenih imena, kakva su Gvozden i Živko.
