Naše telo ima više od 200 kostiju, nekoliko biliona mikroba i čak 37 biliona ćelija, a kada nastupi smrt, ono postupno propada, a nekim organizma potrebne su godine da potpuno nestanu.
Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već posvuda. Oni počinju da proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i sumporovodika, koji će se proširiti do toga da se telo naduva i zaudara.
Zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju da propadaju oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je i mozak.
Ćelije koje ga čine sadržavaju 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru, otpuštaju je.
To je razlog znog čegase na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda.
Nekoliko sati otkako je nastupila smrti počinje i proces u crevima.
Pošto umirući imunološki sastav više ne može sadržaati gladne mikrobe koji obično pomažu u probavi hrane oju čovek jede, ono počnu da beže.
Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospeju do jetre i žučnog mehura i koji sadržavi žuto-zelenu žuč koja služi razgradnji masnoća koje čovek konzumira dok je živ.
