Ova Beograđanka je provela 4 godine u jednom haremu u Dubaiju, a nakon dramatičnog raspleta i nakon kraćeg boravka u Turskoj, ona se u Beograd bila vratila krajem 1995. godine, a sada živi na Novom Beogradu, a u svojoj ispovijesti je svojevremeno rekla i ove stvari:
“Prošlo je nekoliko dana, a moja svakodnevica bila je siva. Dosada, samoća, crne misli. Stalno sam maštala o Beogradu. Vraćala se noću u njega, šetala Adom Ciganlijom, a ujutro, kada bih se probudila, opet plakala.
Onda mi je iznenada, posle obilnog ručka, moj stražar saopštio da ću ići u malo dužu šetnju. “Spremite se”, kazao je on, “Za pola sata sam ovdje kod vas”.
Kada je taj stražar bio došao po nju išli su hodnikom, te su prošli kroz jedna mala vrata, spustili su se nekim stepenicama i ušli u prostoriju sa staklenim vratima. Napolju je bilo mnogo vruće, pa je billa umotana samo u lagano, bijelo platno.
Nakon nekih dvadeset metara hodanja stazom, njih dvoje su prvo ušli u neko žbunje, a zatim i u tunel, a onda je kao u raju pred njih izronio predivni bazen, nepravilnog oblika, sa kaskadom na jednoj strani, slapom koji gotovo da se nije čuo.
U bazenu , kao i pored njega je bilo nekih dvadesetak djevojaka te nije mogla da rekne koja je ljepša. Svaka je od njih imala pokoji kilogram viška, ali za ukuse prostore gdje je bila to je bilo idealno.
